ПРИПАДНИЦИ ВОЈСКЕ СВАКОДНЕВНO ТРПЕ НЕИЗДРЖИВ МОБИНГ, ВОЈСКА НАМ СЕ РАСПАДА

Велики одлив кадра, лоша организација рада, мањак основних средстава за рад, небрига о људима, дискриминација на свим нивоима и бахатост командног кадра према потчињенима, стање у Војсци Србије доводе до тачке пуцања.

Према интерном истраживању Војног синдиката Србије, више од 45% припадника Војске Србије у овом тренутку размишља о напуштању посла у војсци. Више од 70% незадовољно је због лошег каријерног вођења и немогућности да напредује. Као највећи проблем истичу поделе на подобне и неподобне, на непотизам и стављање у при план послушних, а не стручних и способних. Њих око 85% незадовољно је јер у току службе не може да реши стамбено питање, сада још теже јер је Влада Србије након десет година укинула врло популарно субвенционисање стамбених кредита.

Поједини на руководећим и командним дужностима, према потчињенима се врло често односе као према потрошној роби, а не као према људима. За њихове потребе и проблеме немају слуха. Није их брига како живе и да ли су им породице збринуте. Ускраћују им ионако неадекватну здравствену заштиту, а одласке на боловања третирају као избегавање обавеза на радном месту. Све је чешће кршење правила и прописа на којима почива и функционише војска, а команданти уместо да командују често импровизују на штету преоптерећеног људства како би извршили преобимне задатке. Страх од надређених је све израженији код потчињених на свим нивоима, а односи између њих врло често имају облике тортуре и вербалног сукоба уместо да буде колегијалан и професионалан. Припадници војске у већини случајева раде послове два и више формацијских места, а за то не примају никакву надокнаду. Одсутни су од својих породица и преко 250 дана у години. Када би неко подигао глас против таквог стања био би додатно шиканиран, мобингован и санкционисан углавном у војном дисциплинском поступку без шансе да се одбрани. Када је реч о старешинама, та казна би их пратила кроз целу каријеру и била им сметња за даље напредовање.

Најугроженије категорије запослених су професионални војници и цивилна лица на служби у Војсци Србије. Они су готово у робовласничком положају. Војници немају апсолутно никаква права из радног односа, условљавају се и уцењују на разне начине првенствено продужетком уговора за рад који им се неретко закључује и на период од свега 6 месеци. У таквој позицији они не могу да добију кредитне картице, кредите и друге бенефите код банака. Цивилна лица када оду на боловање по неколико месеци не примају плату која је умањена за 35% јер се она исплаћује од цивилног фонда за осигурање уместо од послодавца, па тад ови људи и њихове породице живе на рубу егзистенције.

Списак проблема је огроман, а највише забрињава чињеница да највиши руководиоци система одбране на челу са министром Вулином, не желе ни да чују за ове проблеме, о њиховом решавању да не говоримо. Актуелни менаџмент министра Вулина чини све да веома лоше и забрињавајуће стање кадра у Војсци Србине додатно уруши, док са друге стране јавности приказује лажну слику о стању у нашој војсци. И даље се наставља са тајном израдом прописа из радних односа и наметањем једностраних решења на штету припадника Војске Србије. Тренутно имамо потпуно одсуство социјалног дијалога, а представници запослених уместо да буду саговорници са послодавцем проглашавају се за непријатеље система и државе, а њихови представници шиканирају и дискриминишу на начине својствене периоду фашизма.

Уколико се под хитно не предузму мере да се стање кадра у Војсци Србије поправи и сачувају стручни и искусни људи, наша војска врло брзо више неће постојати и за то ће искључиво бити одговорни министри одбране и негативна политика Владе Србије, у последње 4 године. Због овако бахатог односа управо министра одбране према запосленима у Војсци Србије све више верујемо да је то намера и крајњи циљ.