ОБЕЛЕЖЕНО 110 ГОДИНА БРЕГАЛНИЧКЕ БИТКЕ

У организацији Одбора за очување традиција ослободилачких ратова Владе Р.Србије и Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији, код спомен костурнице у селу Цера, у Штипу и у селу Долно Карласларе код спомен костурнице у Републици Северна Македонија, обележено је 110 година од Брегалничке битке, најкрвавије битке у Другом балканском рату. Војни синдикат Србије одао је почаст палим српским ратницима у државној церемонији коју је свечано отворио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања г. Никола Селаковић. На брду Каленица код Штипа на месту где је била спомен костурница српске војске пред неколико стотина окупљених представника државних органа Р.Србије, Војске Србије, представника македонских власти и бројних удружења Срба у Македонији, парастос погинулим јунацима  у Брегалничкој бици служио је епископ брегалнички и местобјуститељ битољски Марко, уз саслуживање војног свештеника  из 3. бригаде КоВ ВС Ивана Ганића и свештеника Епархије Брегалничке ПОА МПЦ. Србину из Македоније проф.др. Бори Ристићу, који је у последње три деценије бринуо о војним меморијалима на простору Македоније, оснивачу и првом председнику Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македоније, репрезентативни Војни синдикат Србије доделио је орден за ,,Заслуге у одбрани војничког достојанства и части,,.

БРЕГАЛНИЧКА БИТКА

Заузимањем бугарских штипских положаја у сумрак 8. јула 1913. године српска војска је победоносно завршила одлучујућу битку Другог балканског рата, а уједно и највећу и најкрвавију битку у својој дотадашњој ратној историји, како по ангажованим снагама тако и по времену трајања и простору на коме се одигравала – битку на Брегалници. У жестоким окршајима на Брегалници и Злетовској реци, код Штипа и Кочана, на планини Серти и масиву Осогова, на Вардару код Криволака, Пепелишта, Удова и Ђевђелије, српски војници, подофицири и официри испољили су високе ратничке квалитете и у сваком погледу надмашили свог противника. Француски војни посматрач Ален де Пененрен о томе је забележио: „Српска војска и њени команданти показали су не само издржљивост која је изнад сваке похвале него и снагу и страховиту офанзивну способност, која се не може спорити, као и стварну надмоћност над толико хваљеном бугарском војском.” Сличне оцене изнео је и аустроугарски војни изасланик у Београду генералштабни мајор Ото Гелинек, који у свом извештају начелнику Генералштаба истиче да је држање обичних војника, српских сељака, у брегалничкој бици „достојно дивљења”. „Српски официри су ми причали”,пише Гелинек, „да нису веровали да је њихов сељак тако миран и хладнокрван. Енглески војни изасланик посматрао је фронтални развој два батаљона који се под снажном артиљеријском ватром одвијао по свим правилима као на полигону” (ради се о развоју 1. и 2. батаљона 3. пиротског пука 30. јуна на падинама Јежевог брда). Гелинек посебно подвлачи да јединице другог позива ни у чему нису заостајале за онима из првог позива. Српска војска, обогаћена драгоценим искуством из Првог балканског рата, показала је велику храброст, упорност и издржљивост, како у одбрамбеним, тако и у нападним дејствима, упркос томе што је други балкански рат по свом карактеру био неправедан. То се може објаснити чињеницом да је рат избио око територије коју је ослободила српска војска и која је дуго била у саставу српске средњовековне државе, тако да су је обични војници, под утицајем званичне пропаганде,