„ПОЛИТИЧКО“ ДЕЛОВАЊЕ ВОЈНОГ СИНДИКАТА СРБИЈЕ

По ко зна који пут може се чути – Војни синдикат Србије се меша у политику.

Српским језиком, најпростије речено, зато што је приморан.

Од оснивања Војног синдиката Србије покушано је како је то и нормално у свим другим земљама да се оствари конструктивна комуникација између синдиката и послодавца. Иако закон то и предвиђа од стране послодавца није било воље да се закон спроведе и учини било шта да се побољша радно-правни и социјално-економски статус запослених у Војсци Србије иако је бројним иницијативама и захтевима Војни синдиката Србије упорно покушавао. Уследило је „изношење прљавог веша“ у јавност, непопуларно али дало је делимично резултате. Након даљег одбијања послодавца да испоштује законске обавезе према репрезентативном синдикату и потребе запослених у војсци, били смо принуђени да захтеве изнесемо на протестима.

Ствари које се у овом моменту јасне је да се плански ради на уништавању Војске Србије. Државу воде махом неспособни и подобни, те не можемо очекивати било какав бољитак или бар буђење савести код појединаца на власти. Бахато понашање како у односу према запосленима и синдикату, свакодневно можемо видети у режимским медијима и према свим становницима у Србији.

Устав и закони забрањују насилне промене власти, пучеве, државне ударе и слично. Како се Војни синдикат Србије залаже за строго поштовање закона и прописа, никада неће вршити своју Уставну обавезу неуставним и против законитим средствима.
Србија је у рату, до душе не конвенцијалном, већ специјалном.

У току је стварање јефтине радне снаге страним „инвеститорима“ у замену за „проценте“. Да би се ово остварило претња су: војска, полиција, судство… Због тога је било неопходно урушити институције и преузети апсолутну власт рушењем поретка предвиђеног Уставом у коме се дефинишу законодавна, извршна и судска власт.

Са друге стране ту је опозиција која у овом моменту нема некомпромитованог лидера, као ни озбиљније идеје да се стане на реп утицају страних сила које диктирају политику у Србији.

Да се вратимо на улогу синдиката. Синдикат је по Закону о раду спона између послодавца и запослених. У условима где је апсолутно изостала воља послодавца да поштује закон шта је друго могуће учинити сем да се синдикат за права запослених са политичарима бори на њиховом терену, јер су представници послодавца запосленима у војсци управо политичари.