КОЛЕКТИВНА ПРАВА СРПСКИХ ВОЈНИКА МЕСЕЦИМА ОМЕТАЈУ ТРИ МИНИСТАРСТВА
Ако дела говоре, онда професионални припадници Војске Србије, треба да знају да су за опструкцију и спречавање у остваривању њихових бројних колективних права из радног односа, у последњих пет година, одговорни Министарство одбране, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Министарство за државну управу и локалну самоуправу.
Једини који данас у јавном сектору немају колективни уговор, а већ седам година имају репрезентативни синдикат, јесу запослени у војсци, односно у делатности одбране. Законом је одређено да колективни уговор, у име запослених закључује репрезентативни синдикат, а министар одбране, као и министарка за рад, грубо кршећи Закон о раду, ево већ годину дана опструишу утврђивање репрезентативности код послодавца Војном синдикату Србије, очигледно са циљем да се професионални припадници Војске Србије, спрече да закључе колективни уговор кроз који би унапредили и заштитили своја права из радног односа.
У ометању и спречавању синдикалног деловања, професионалних припадника Војске Србије, у задњих шест месеци, активно учествује и Министарство за државну управу и локалну самоуправу, тако што Војном синдикату Србије, као једином репрезентативном синдикату српских војника у делатности одбране, не дозвољава да учествује у преговорима за Посебан колективни уговор за државне органе, који се према Закону о Војсци Србије, примењује и на запослене у војсци.
Република Србија, која је ратификовала све конвенције Међународне организације рада, и Европску социјалну повељу, и која је послодавац запосленима у војсци, на најгрубљи и криминалан начин, годинама крши, опструише, спречава и омета права професионалних припадника Војске Србије, која гарантују управо ова међународна акта али и њен Закон о раду. Катастрофално лош, робовласнички однос државе према професионалним припадницима војске, довео је до тога да војску у последњих пет година напусти њих преко 10.000. Данас се очајнички, војни пилоти производе кроз шестомесечни курс за резервне официре, у њиховој четвртој деценији живота, док је они са тек завршеном пилотском војном академијом масовно напуштају.
Ако Председник Републике заслужује ловорике за модернизацију и опремање војске, онда за катастрофално стање њеног забрињавајуће десеткованог кадра итекако треба и мора да одговарају последњих неколико министара одбране, али и министри рада, који су свесно кршећи законе и права српских војника највише допринели урушавању њених људских ресурса, оперативних способности и борбене готовости, више него агресор 1999. године.
Ако дела говоре, треба рећи и то, да данас, док српски војник нема потписан колективни уговор, НАТО војник има потписане уговоре са Србијом, и призната много већа права од права која тренутно уживају српски војници…
