МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ
Ових дана у медијима често сусрећемо рекламе које позивају младе да се запосле на „радним местима из снова“ – у Војсци Србије.
Рад у било којој војсци па тако и у Војсци Србије, не би требало квалификовати као обичан посао, већ као велику част која је привилегија само оних који су натпросечно способни да испуне постављене критеријуме, за особе високих моралних квалитета и истинске патриоте.
На велику жалост то тренутно није случај. Војска је постала чекаоница за пензију или замка за оне који су се информисали кроз подобне медије или преко сајта Министарства одбране.
Често у јавности можете видети оптужбе да је Војни синдикат Србије „државни непријатељ“, неко ко ради против интереса Војске Србије и урушава углед исте. Међутим проблем је у менаџменту Министарства одбране чије се понашање без двоумљења може описати као – параноично.
Позивом за попуну радних места у Војсци Србије, како се наводи „широм Србије“, није ништа друго до коначно јавно признање да постоји велики проблем попуне јединица настао енормним одливом кадра у протеклих пар година. Питање је шта је проблем и због чега се у толиком броју напушта „посао из снова“.
Да будемо реални, садашње законске регулативе иако нису идеалне представљају бар неки оквир у коме функционише систем одбране, проблем се јавља кад високи официри и менаџмент Министарства одбране изађу из ових оквира и вођени политичким мотивима и полтронизмом почну да изазивају хаос.
Ради заштите онога што је остало од Војске Србије морамо јавно иступити и упозорити на катастрофално вођење система одбране, тоталну конфузију између некада јасно ограниченог руковођења-управљања-комадовања војском.
На велику жалост све оне који се запосле у Војсци Србије у овом моменту, рекли ми нешто или не, чека сурово отрежњење.
Запослени у Војсци Србије примају плате које су далеко испод законом гарантованих, немају право на топли оброк и регрес иако је то законом предвиђено, често од сопствених средстава плаћају превоз за долазак и одлазак са радног места, немају адекватне услове за рад, раде више од законом предвиђеног радног времена без адекватне накнаде за тај рад, раде на пословима који су раније били неспојиви са војном професијом, ако су запосленика као ЦЛ бивају дикриминисани иако су законски у истој категорији као остали припадници, ако су професионални војници морају да страхују сваке три године да ли ће им уговор бити продужен иако сви запослени код другим послодаваца после одређеног времена морају бити примљени у стални радни однос…
Листа проблема је на жалост много дужа, али кап у пуној чаши жучи представља и самовоља високих официра који зарад својих каријера „газе преко лешева“ и тиме убијају и оно мало преостале мотивисаност да се остане „на послу из снова“. Срамота је рећи да се високим официрима толерише лагање, мобинг, сексуално узнемиравање, злоупотреба службеног положаја…
И да се разумемо, Војни синдикат Србије чине запослени у Војсци Србије, високо обучени професионалци високих моралних вредности, који су се доказали у пожртвованости и посвећености војном позиву и као такви не могу бити „државни непријатељи“.
Овом приликом још једном позивамо Министра одбране да седне за сто са законским представницима запослених у систему одбране и спречи да од некада моћне српске војске остане само новокупљена техника и зидине празних касарни.
Ми смо рекли а ви ако имате образа – демантујте.
