ОД ПОЧЕТКА 2022. ИЗ ВОЈСКЕ ОТИШАО 71 СТАРЕШИНА

Према званично доступним подацима Министарства одбране, од почетка 2022. године, до данас, Војска Србије остала је без 47 официра и 24 подофицира, док је у службу примљено свега 19 старешина. Посебно забрињава чињеница, да више од половине чине старешине до чина мајора и да су у овој групи 4 углавном млада пилота.

Држава наставља потпуно да игнорише дугогодишње, константно урушавање кадровског потенцијала наше војске чија је Уставна улога и оперативност у овом тренутку под великим знаком питања.

Прилив кадра, већ дуже време не може да сустигне одлив, што због старости и стицања права на пензију, што због напуштања службе од стране професионалних припадника војске услед потпуног одсуства савести и бриге државе о њима и катастрофално лошег односа од стране појединаца којима је држава поверила руковођење и командовање, односно менаџерисање, војском. Професионални припадници војске данас су у најлошијем положају, у односу на запослене у јавном сектору.

Од ове године, потенцијал прилива кадра у војску још је мањи, јер је и најмлађи кандидат који је имао обавезу служења војног рока, престарио за пријем у војну службу, у својству професионалног војника.

Обука која се тренутно изводи са војницима на добровољном служењу војног рока, више личи на обуку за рад у комуналном предузећу, јер се њихове активности након краће основне пешадијске обуке углавним своде на метлање и грабуљање касарнског круга и обављање чуварске службе. Због ове чињенице, војници на добровољном служењу војног рока, у више од 90% случајева доживе разочарење, и после поражавајућег искуства одустају од идеје да се определе за војни позив у својству професионалних војника.

Последњих неколико министара, дегутантних и криминалних биографија, систем одбране и војску, злоупотребљавало је искључиво за поправљање свог лошег политичког рејтинга, док је војска истовремено губила на угледу и урушавала се до те мере да јој у наредних пет година, колико год то нестварно звучало, прети потпуно гашење.

Небрига, непотизам, приватизација и узурпација важних командних и руководећих-менаџерских позиција, у нашој војсци, корупција, криминал и најгрубљи облици кршења закона и мобинговања, довели су до тога да Србија, на општу жалост, данас не може да каже да има оперативну војску која у потпуности може да одговори својој Уставној улози, за шта неко коначно мора да преузме одговорност.