УМРЛИ ПРАЗНИК ПРВИ МАЈ

Никада радник у Србији није дочекао отужнији, неизвеснији и суморнији Први мај у новијој историји радничког покрета у Европи. Нити је српски радник био обесправљенији, пониженији и очајнији него ли сада, када нас сустижу рецидиви пљачкашке приватизације, отимања државе и новокомпонованог естрадно-криминалног капитализма. Нити је српски војник био у горој социјално – материјалној ситуацији, далекосежно још и горе понижен, мобингован, и остављен на маргини феудалног устројства државе.

Војни синдикат Србије данас је утицајна и респектабилна синдикална организација управо зато што је остао доследан правим вредностима и идеји радничког покрета.  Наша истрајност, саборност и највећа жртва сачувала је углед Војске Србије и достојанство српског војника поред најгорег министра одбране у историји славне српске војске и поред свих искушења и малициозних кадровских решења којима смо понижавани и малтретирани, у циљу добробити српског народа и државотворног поимања ствари “важно је гледати не у брдо већ иза брда”. Отуда је овај Први мај и сам наш опстанак велика победа, упркос чињеници да смо најпрогоњенији синдикат у Европи у XXI веку, од стране послодавца оличеног у лажном левичару који је своје криминалано и противуставно гушење синдикалних слобода и права оваплотио отказима председнику и генералном секретару нашег синдиката.

Упркос свим неправдама које су нас задесиле, победили смо јер смо опстали заједно и јер се наше члансто из дана у дан увећава, упркос чињеници да је Војску Србије последњих година због незадовољства стањем у систему одбране напустило преко пет хиљада професионалаца.

Прогон, малтретирање и обесправљеност код нас српских војника пробудило је инат и храброст наших предака који су извојевали победу на Церу и Колубари, које не могу, ето, век касније да докуче ни на најпрестижнијим војним академијама у свету.

Браћо и сестре, храбра и поносна српска војско, Црњански давно написа, „војник је мученик и није човек као други људи“ и то је истина, али српски војник нилад никоме није дао да га тлачи, гази и понижава па то није дозволио ни у годинама које су иза нас. Остајемо у нади да за нас долазе неки бољи дани и да ћемо наредни Први мај дочекати заиста као празник поносни и поштовани од оних који ће убудуће представљати нашег послодавца.

Једна је Србија, једна је Војска Србија и један је Војни синдикат Србије. 

Живела Војска Србије

Живела Србија