Министарство финансија заузело је значајан став у вези са правом запослених на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, чак и у ситуацијама када је јавни превоз бесплатан.
У мишљењу Министарства финансија, бр. 549543/2025-10520-004-007-011-004 од 18. августа 2025. године, наведено је да трошак доласка и одласка са рада „увек постоји“, осим када послодавац организује сопствени превоз.
Како се истиче у мишљењу:
„Трошак за долазак и одлазак са рада увек постоји (осим када послодавац организује сопствени превоз) и због тога запослени треба да има право на накнаду овог трошка…“
Министарство даље подсећа да је чланом 118. став 1. тачка 1) Закона о раду прописано да запослени има право на накнаду трошкова:
„за долазак и одлазак са рада, у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, ако послодавац није обезбедио сопствени превоз.“
Према заузетом ставу, право запосленог на ову накнаду мора бити уређено општим актом послодавца:
– колективним уговором или
– правилником о раду
– као и уговором о раду.
Министарство је посебно указало и на порески третман ове накнаде. Наиме, пореско ослобођење постоји само уколико је трошак превоза документован одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом.
У мишљењу се наводи:
„На примања запосленог од послодавца по основу накнаде трошкова превоза за долазак и одлазак са рада, када је такав трошак документован одговарајућом веродостојном рачуноводственом исправом, сагласно одредби члана 18. став 1. тачка 1) Закона не плаћа се порез на доходак грађана.“
– С друге стране, уколико одговарајућа документација не постоји:
„…такво примање опорезује се порезом на доходак грађана на зараду по стопи од 10%.“
Извори: Правни кутак и Мишљење Министарства финансија бр. 549543/2025-10520-004-007-011-004 од 18. августа 2025. године.
СНАГА / ПОВЕРЕЊЕ / ПОШТОВАЊЕ