Српска православна црква 19. августа слави Преображење Господње, један од 12 великих Христових празника. Према хришћанском предању, на гори Тавор Исус Христос се пред апостолима Петром, Јаковом и Јованом преобразио и засијао као сунчева светлост, док су се уз њега појавили пророци Мојсије и Илија.
Овај празник има посебно место и у народној традицији. За Преображење се везује веровање да се тада мења природа и да лето полако уступа место јесени. Отуда и позната изрека: „Преображава се и гора и вода.“
Преображење Господње је један од најважнијих црквених празника и један од дванаест великих Господњих празника. Тај дан се прославља тренутак када се први пут Христова божанска природа учинила видљивом. На Преображење, у цркви се освећује грожђе и дели народу у знак захвалности Богу на плодовима за исхрану.
У крајевима где нема грожђа, освећује се друго воће, као на пример јабуке. Пошто је празник увек у време Великогоспојинског поста, на тај празник је такођер прописан пост. Почеци богослужбеног празновања овог празника везани су за период од 6.-8. века и Омилије Светих Отаца на овај светли празник. Већ у 8. веку празник је прослављан на целом хришћанском истоку.
Према распрострањеном веровању, на овај дан се не ради, такође, на овај дан не треба преко дана спавати, јер ко тада одспава, преобразиће се, па ће целе године бити дремљив. Није добро ни да неко плаче јер ће плакати целе године, а ни да људи цео дан проведу у кафани – да им не пређе у навику и да не постану распикуће.
Али оно што обавезно треба учинити јесте да први пут пробате грожђе. На овај дан се строго пости, а у шумадијским селима је обичај да се причешћују у цркви. Црквени вашари с народним весељем одржавају се широм Србије.
Верује се да ако је на овај дан лепо време, следеће године неће бити добра летина.
СНАГА / ПОВЕРЕЊЕ / ПОШТОВАЊЕ