Свим припадницима Војнофилмског центра „Застава филм“ Војни синдикат Србије честита њихов празник.
Историја „Застава филм“-а почиње у лето 1948. године, када је формирано Одељење за производњу филмова Југословенске армије у Београду. Прва остварења су Филмски прегледи из Југословенске армије – хронике и коментари армијског и друштвеног живота.
Данашњи назив, Војнофилмски центар „Застава филм“ добија 1962. године.
Први наставни, едукативни филм, „Обука у бацању ручних бомби“, режира Чочи Микијели (1948). Ова врста филма постаје „Заставина“ основна, али не и једина делатност. Отворена према јавности, „Застава“ привлачи велики број филмских стваралаца, од којих ће неки постати значајна имена југословенског филма.
Српска флотила током Великог рата
У периоду између 1950. и 1960. године, „Застава филм“ постаје највећи произвођач краткометражних филмова у земљи. Преовлађују документарни и наставни филм. У исто време, негује се и развија кратки играни филм.
Период између 1960. и 1980. године, златно је доба „Застава филм“-а. Време пуне ауторске афирмације, богате продукције, високог квалитета и сјајних награда.
Номинација за Оскара, 1972. године, филма „ Тишине“ у продукцији „Застава филм“-а, доказ је изузетне стваралачке снаге и успешне продукције изузетног аутора какав је био Предраг Голубовић.
Богатим продукционим и уметничким опусом „Застава филм“ се сврстава, међу најважније институције југословенске и српске кинематографије. Укупно културно наслеђе, које су стварале генерације синеаста у „Застава филм“-у, представља подстрек и инспирацију за будуће стваралаштво.
СНАГА / ПОВЕРЕЊЕ / ПОШТОВАЊЕ