НЕЗАПАМЋЕНА КРИЗА КАДРА, У ВОЈСЦИ МНОГИМА ,,СИТНО“
Дугогодишње катастрофално лоше управљање људским ресурсима, небрига за потребе припадника војске, свакодневни мобинг, потпуно одсуство емпатије и савести за поштовање права из радног односа, непотизам, корупција, сујете и ситни лични интереси појединаца у врху менаџмента система одбране, довели су до тога да Војска Србије, нестаје и потпуно се гаси.
Једини репрезентативни Војни синдикат Србије, свакодневно добија све више притужби и захтева за правну помоћ који се односе на најгрубље облике кршења закона и прописа из радног односа.
Више од 45% професионалних припадника војске није искористило годишњи одмор од прошле године, а око 20% њих, чак ни онај из 2021.
Смене у органима унутрашње службе и на базама ка административној линији са КиМ, продужују се и трају двоструко и троструко више од планираних, што доводи до великог психичког и физичког напрезања ангажованог војног особља које је све више деморалисано и немотивисано за останак у војној служби.
Прековремени рад се не евидентира јер вишеструко прелази законски дозвољени обим рада, а тако и не надокађује у складу са чињенично оствареним радним временом.
Подела станова и рангирање интересената који су аплицирали за решавање стамбеног питања из програма Владе о стамбеном збрињавању припадника снага безбедности, већ дуже време стоји у месту, иако се многима рате кредита увелико одбијају.
Листа проблема који оптерећују припаднике војске је подужа, и свакодно се све више гомилају.
Занемаривање и гурање проблема под тепих годинама уназад, довели су до тога да нам је војсла десеткована, да је из строја у последњих пет година отишло преко 10.000 професионалаца, а оно што нас додатно оптерећује и веома брине, је чињеница да ће у наредне четири године и овако непопуњена војска остати без више од 50% тренутног старешинског кадра. Наиме, по сили закона, због стицања права на пензију, у наредне четири године, из војске ће отићи сви подофицири и официри до чина потпуковника који навршавају 53 године живота и 40 година пензијског стажа. Овај одлив кадра, не прати адекватна попуна, а најновији приђер је потпуни дебакл конкурса за специјалце, што ће неминовно довести до тога да Србија ускоро неће имати војску која треба и може да одговори својој уставној улози.
На све ово годинама указује Војни синдикат Србије, коме је главни циљ задовољан војник и јака Војска Србије, међутим, отпор према конструктивним предлозима синдиката и социјалном дијалогу који треба да доведе до ослушкивања потреба професионалних припадника војске, као и незапамћен прогон и злостављање синдикалних представника, намеће питање да ли челни људи система обране отворено раде на интересима непријатеља и чине да војска која се у прошлости херојски супроставила далеко надмоћнијем непријатељу, данас потпуно нестане, или је по среди она народна ,,село гори, а баба се чешља“.
Свесни чињенице да ће гласноговорници информативне службе Министарства одбране, опет рећи да урушавамо углед војске, савест нам је потпуно мирна, јер сваки припадник војске зна да је ово овде речено на нашу несрећу сурова истина и да су главни кривци за такво стање управо они који јавност и државни врх дуже време обмањују и лажно извештавају о стању у Војсци Србије и њеној ,,моћи“.
