ШТА ЈЕ СИНДИКАТ И КО ИСКРЕНО ЗАСТУПА ПРИПАДНИКЕ ВС?
Иако припадници Војске Србије већ десет година имају право на синдикално организовање мало је синдиката запослених у војсци који разумеју шта је синдикат и право синдикално деловање. Проблем неразумевања синдикализма додатно компликује чињеница да војни и државни врх још увек не могу да прихвате да војска има право на синдикално организовање и све што уз то иде.
По дефиницији из Закона о раду, који је за све синдикате системски закон, синдикат је интересна, самостална и независна организација запослених у коју они добровољно ступају ради заштите и унапређења својих колективних и појединачних интереса и циљева и који је регистрован као посебно правно лице. Из дефиниције се јасно закључује да синдикат није и по закону не сме бити организација која је зависна од било кога, а нарочито од послодавца и којом управља послодавац, иако таквих синдиката данас има око нас. Такође, синдикатом се не може сматрати организација која није спремна да поднесе жртву за интересе својих чланова и која се бори искључиво за личне интересе појединих руководилаца, а не колективне интересе оних које заступа.
Данас није редак случај да неки председници синдиката, уместо да подносе жртву за колектив и трпе притиске од послодавца, заправо уживају бројне личне привилегије попут напредовања, а стандард им видно скаче јер у синдикату виде прилику да зараде.
Синдикат није ни организација коју воде нестручни и дилетанти који не разумеју и погрешно тумаче прописе и права из радног односа, јер од синдиката чланство треба да ужива правну и сваку другу помоћ и заштиту, а не да има штету.
Прави синдикати нису организације чије је руководство повлашћено од послодавца и чије је деловање усмерено искључиво против других синдиката. Антисолидарно деловање синдиката и међусобно ометање забрањено је конвенцијама Међународне организације рада, али неки синдикати то не поштују јер зарад ситних личних интереса и привилегија њихово руководство слепо извршава налоге политичких експонената власти који су неретко у улози послодавца у јавним предузећима, министарствима и сл.
У свим синдикалним приручницима и стручној литератури обрађује се појам синдиката под контролом послодавца. Лако је препознати такве паразитске синдикате. Њих не занима бољитак чланова. Обично их оснивају и чине појединци којима је на првом месту лични интерес. Они на самом почетку свог синдикалног рада добијају све од послодавца и покушавају да ослабе и узму чланове других, великих синдиката који нису под контролом. Неретко их оснивају појединци неостварени у неким другим синдикатима или они који су издали идеју синдикализма или пак они који нису спремни да поднесу жртву за колективне интересе. На срећу такви мотиви и намере се брзо оголе.
Војни синдикат Србије, скоро једну деценију ужива поверење највећег дела запослених у Војсци Србије. Најпрогоњенији је Европски синдикат још од периода чувеног синдикалисте Леха Валенсе, јер чврсто стоји на идеји да синдикализам није зимница, полутке и сликање са представницима послодавца или празна демагогија која лажно представља синдикалну борбу од које само појединци и послодавац имају интерес.Синдикат је колектив, што бројнији, јер је онда најачи, а данас са поносом кажемо да је међу запосленима у нашој војсци то Војни синдикат Србије, са преко 7100 чланова. Поред најтежих удараца и притисака које трпимо годинама уназад показали смо солидарност и поднели највећу жртву за своје колеге и њихове колективне интересе. У Европи деценијама уназад није забележено да послодавац изрекне отказ са рада председнику и генералном секретару синдиката због синдикалног рада и учешћа у синдикалним активностима. Управо то је учињено Војном синдикату Србије са циљем да престане да се бори за права својих чланова.
Поносни смо на своје колеге и чланове који су препознали који је синдикат искрени борац за права српских војника и верујемо да ћемо сви заједно, сложно и солидарно као до сад успети да дођемо до крајњег циља, а то је колективни уговор за запослене у одбрани.
