МИНИСТАР СТЕФАНОВИЋ ПОТВРДИО ДА ЈЕ ВУЛИН ШТЕТНО РУКОВОДИО СИСТЕМОМ ОДБРАНЕ
Изјава министра Стефановића, у којој каже „ако хоћемо да имамо Војску, морамо да имамо војнике“, потврђује да у Војсци Србије постоји криза кадра и да је администрација претходног министра одбране Александра Вулина, лажно извештавала јавност и државно руководство, прикривајући стање које озбиљно доводи у питање оперативну способност Војске Србије.
Војни синдикат Србије годинама указује и узбуњује јавност и државни врх о проблему масовног напуштања наше војске од стране обучених професионалаца, којих је у последње четири године мање за преко 5000. На војску која треба да броји око 20.000 људи, то је читава четвртина. Ни приближно толике губитке у људству нисмо имали ни у последњем рату.
Верујемо да је државно руководство данас свесно да тренутно стање прети да угрози оперативну и функционалну способност Војске. То другим речима значи да смо на граници да наша Војска неће моћи да одговори својој основној уставној улози и сврси постојања.
Разлози за напуштање војничког строја леже првенствено у лошим и екстремно напорним условима рада, при чему дневно ангажовање укупног састава наше војске износи више од 60% њених капацитета. У таквој ситуацији, припадници војске често раде више од прописаног радног времена, месецима одсутни од својих породица, без права на исхрану у току рада и са платом мањом од просечне у Србији, коју такву прима више од 75% професионалних припадника Војске Србије. Списак проблема који муче наше колеге је предугачак али за сад нема ко да их чује.
Штета која је нашој војсци нанета лошим кадрирањем и руковођењем системом одбране протеклих неколико година је несагледива. Стручан кадар за потребе војске скупо је и тешко за кратко време оспособити за извршавање сложених задатака и руковање скупим и софистицираним средствима борбене технике. Кадар потребан војсци не може се наћи на бироу рада, а последице одласка из војничког строја преко 5000 професионалаца тек почињемо драстично да осећамо, без реалне могућности да се оне лако и брзо санирају.
Сада је веома тежак период за нашу војску јер оно припадника што је у њој остало, прилично је деморалисано и данас ради послове више формацијских места уз надљудске напоре, па је велико питање докле ће тај терег моћи да подносе. На све то у служби се стимулишу и унапређују кадрови који у систему вредности на који су припадници војске навикли, никад не би могли да буду на важним и руководећим позицијама, што додатно итекако негативно утиче на морал припадника Војске, који је данас такође у кризи и далеко испод оног који смо имали на Паштрику и Кошарама.
Војни синдикат Србије има адекватна решења за поправљање положаја припадника војске, али је за дијалог увек потребно двоје. До сад је та друга страна чинила све да улогу синдиката у војсци обесмисли и да га потпуно угаси, а његове представнике злоставља и буквално елиминише из војске давањем незаконитих отказа и дискриминацијом. Војни синдикат Србије увек је деловао искључиво у интересу војске и државе, што не можемо са сигурношћу да кажемо за оне који су до сад управљали системом одбране.
Време пред нама показаће како ће изгледати сарадња највећег синдиката запослених у Војсци Србије – Војног синдиката Србије, и сада актуелног менаџмента Министарства одбране. Оно што сигурно знамо, од борбе за бољи статус српских војника нећемо одустати и то наше колеге одлично знају, што доказује чињеница да је Војни синдикат Србије, годинама најбројнији синдикат у војсци, са преко 7000 чланова, коме чланство сваког месеца расте и поред тога што нашу војску и даље напушта велики број колега.
