СКАНДАЛОЗНО ЈЕ ДА МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ ЛАЖЕ У ЈАВНИМ САОПШТЕЊИМА
Одговор на саопштење Министарства одбране од 12.10. поводом отказа Генералном секретару ВСС
СКАНДАЛОЗНО ЈЕ ДА МИНИСТАРСТВО ОДБРАНЕ ЛАЖЕ У ЈАВНИМ САОПШТЕЊИМА
Војном синдикату Србије, достављена је изјава новинара „Курира“ којом се недвосмислено потврђује да Предраг Јевтић, генерални секретар ВСС, није аутор спорног интервјуа и да је невин неосновано и незаконито кажњен. Поред тога, новинар је и писмено обавестио ВДС да је спреман да сведочи да му наш колега није давао никакве изјаве! Никада није позван да као кључни сведок разреши „мистерију“ иза које стоји огољени прогон и дискриминација Јевтића, достојна неких вунених времена.
Вечерње саопштење Министарства одбране, од 12. октобра, у вези отказа са рада изреченог генералном секретару ВСС, представља ноторну лаж и кукавичко обмањивање јавности којим се угледу наше војске и Србији наноси огромна штета.
Војно правосуђе не постоји, а војни дисциплински органи који себе називају судовима, према ставу Уставног суда Србије, заузетом у одлуци IУз 391/2013 од 29.10.2015. године, нису судови и део судске власти, већ управни органи у саставу Министарства одбране. Ово јасно указује да они нису независни, јер да јесу саопштења за медије би издавали сами, а не информативна служба Министарства одбране, која је узурпирана и искључиво у служби Александа Вулина и Покрета социјалиста, што је факат.
Ради тачног информисања јавности, напомињемо да су сви војни дисциплински органи, који себе сматрају судовима, последњим изменама Закона о Војсци Србије, извршеним такође од стране Александра Вулина, потчињени његовом личном адвокату и секретару Министарства одбране Зорану Лазићу. Лазића видимо као подстрекача „организоване криминалне групе“ унутар система одбране, удружене у заједничком злочиначком подухвату ометања синдикалног деловања ВСС и наношењу штете како војсци тако и држави. Апсурдно је да органи којима је надређен секретар неког министарства и против чијих је коначних одлука правни лек тужба Управном суду, себе сматрају судовима.
Ово је једина истина о којој могу да сведоче многи часни припадници Војске Србије. Ако Војни синдикат Србије, или његови представници износе неистине, како се каже у саопштењу Министарства, зашто Министарство не тужи Војни синдикат Србије и то докаже пред правим судом. Одговор лежи у чињеници да Војни синдикат Србије јавност истинито информише и врши своју законску дужност пријављивања штетног деловања и злоупотреба од стране администрације министра Вулина.
У свом спинованом саопштењу, Министарство
одбране намерно прикрива чињеницу да Закон о Војсци Србије, ниједном својом одредбом не предвиђа било какву дисциплинску одговорност за заступање и представљање синдиката, нити је то могуће, имајући у виду непосредну примену Устава и од Србије ратификованих међународних конвенција. Поред тога, свако данас може прочитати да Закон о ВС, у члану 145 и 146 јасно прописује да су припадници војске дисциплински одговорни за повреде дужности из службе и док су у служби. Са друге стране чл. 13 Закона о раду каже, да синдикални представник не може бити позван на одговорност пред послодавцем због учешћа у синдикалним активностима. Дакле, ствар је више него јасна.
Имајући у виду јавни интерес и потребу да се у српској у европској јавности сачува углед Војске Србије, позивамо Александа Вулина, да по основу службеног надзора поништи одлуку о отказу изречену генералном секретару ВСС и предмет врати на поновни поступак који ће се овај пут спровести пред очима јавности. Само тако ће се утврдити да ли истину говоре доказано часне српске старешине са чела Војног синдиката Србије, и колико је „левичару“ Александру Вулину стало до закона, истине и угледа Србије и њене војске.
