Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина
Мала Госпојина или Рођење Пресвете Богородице, је црквени и народни празник којим се слави рођење Богородице Марије.
Овај празник спада у ред највећих Црквених празника. Богородица је рођена у Назарету, од праведних родитеља Јоакима и Ане. По оцу и његовим прецима, била је од царског рода Давидовог, а по мајци и њеним прецима, од рода првосвештеничког.
Српска православна црква 21. септембра слави Рођење Пресвете Богородице један од највећих Црквених празника.
Народни обичаји
Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине. У пољопривреди, Мала Госпојина је означавала време када се почињало са орањем и сетвом озимих усева. У то време, приређиване су и разне сточарске свечаности.
Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, а да јаја из тога периода могу целе године остати свежа. Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.
Мала Госпојина у Шумадији сматра се великим празником и славом.
Свима који славе Малу Госпојину као своју крсну славу Војни синдикат Србије честита славу, у здрављу и срећи славили много година.

СНАГА / ПОВЕРЕЊЕ / ПОШТОВАЊЕ

