ОТВОРЕНО ПИСМО СРПСКИХ ВОЈНИКА ПРЕДСЕДНИКУ РЕПУБЛИКЕ И КОМАНДАНТУ ВОЈСКЕ СРБИЈЕ, 26.07.2023.ГОДИНЕ
Господине Председниче,
У вашем јучерашњем обраћању јавности са интервидовског полигона ,,Пасуљанске ливаде“, рекли сте да је нормално да војници гину и повређују се, да је нормално да раде послове хортикулутуре, одржавања зеленила и чистоће по касарнама, уместо да се баве војном обуком и одржавањем кондиције, да треба да једу шта им се сервира и да се не буне, и да сте министру одбране замерили јер ће из буџета да потроши неколико милиона динара за набавку контејнера за смештај припадника војске. Оваквом исхитреном изјавом јавно сте показали да имате потпуно погрешну перцепцију о томе шта је војска, нарочито она потпуно професионална и како она данас у 21. веку треба да изгледа. Али не замерамо ми то вама господине Председниче, већ онима око вас којима толико слепо верујете, а који су највећи кривци за попуно уништење онога што се некад звало Војска Србије. Да добро сте чули, потпуно уништење и обесмишљавање свега што је некад чинило војску у Србији и оно са чиме се она поистовећивала.
Војска Србије више од деценије потпуно је професионализована и у праву је генерал Талијан, када вам каже да није нормално да професионалац коме ћете сада дати плату већу од пилота МИГ-а 29, по цео дан треба у рукама да држи тример, метлу и грабуље, уместо да одржава физичку кондицију, пуца и увежбава тактичке радње. Да ли полицајци по полицијским станицама и око полицијских станица саде цвеће, косе траву и чисте тоалете? Зашто и њима не кажете да је нормално да то раде? Зашто у председништву имате чистачице и раднике који одржавају зеленило?
Они који за пропусте у функционисању војске треба кривично да одговарају, убедили су вас да је нормално да у мирнодопским условима војници гину и повређују се на радном месту. Пошто вам је то исплао из вида, обавештавамо вас да је професионални војник у радном односу и да му је Република Србија послодавац (члан 8. Закона о Војсци Србије). Као правника, упућујемо вас да погледате и члан 410. Кривичног законика, који као кривично дело прописује да војни старешина који у оквиру своје надлежности пропусти да предузме прописане, наређене и друге очигледно потребне мере за обезбеђење јединице, чување живота и здравља љиди који су му поверени, па услед тога наступи тешка телесна повреда или смрт казниће се затвором и до десет година. Ми који чинимо Војсцу Србије и који знамо колико је велики грех у војсци непоштовати мере безбедности, питамо се шта је пре него су тројица наших колега повређени на Пасуљанским ливадама, радио Оперативни центар Генералштаба и да ли је јединицама у ланцу командовања спустио упозорење и наређење шта треба да предузуму усред невремена које је најавио РХМЗ? Шта је радио дежурни официр на полигону ,,Пасуљанске ливаде“ и зашто су војници у току невремена били у шаторима, а не у неком склоништу или на другом безбедном месту. Исто се господине Председниче односи и на ситуацију са посадом пилота Мехића, са ситуацијом у којој је погинуо Дејан Стојковић на Пештеру и пре њега наше колеге у Техничком ремонтном заводу у Крагујевцу, и наш колега који се недавно сурвао са возилом старим око 40 година у провалију и погинуо, а друге колеге тешко повређене и да не набрајамо више.
Управо у овоме се огледа сва бесмисленост онога што сте јуче тако олако изговорили не марећи за наше животе и поруку коју шаљете нашим породицама и свима које кроз рекламе позивате да постану припадници војске. Сви ти којима тако слепо верујете у систему одбране, не мисле добро ни вама ни нама и то имајте у виду следећи пут када треба да станете на њихову, а не нашу страну. Не треба да замерате министру што му се учинило добрим да се за смештај војника обезбеде покретни контејнери, то је данас нормално у свим савременим војскама света. То је посао савремене војне логистике и инжињерије. Такође јуче рекосте, да је нормално да војска спава по шаторима. Јесте, слажемо се, а да ли су вам рекли колико су стари шатори које данас војска користи и да је одавно тенденција да се они у нашој војсци потпуности избаце из употребе. Да ли вам је Баћа, рекао када је војска последњи пут купила шаторе, зашто се ови постојећи, из ЈНА, на сваком логоровању покривају најлонима и сличним приручним средствима да не би прокишњавали?
Одговорно тврдимо да је приоритетан задатак највиших војних старешина и руководилаца у систему одбране искључиво прикривање њихове личне одговорности за катастрофално лоше стање у Војсци Србије, и свакодневно угрожавање безбедности потчињених. Одговорно тврдимо да вас о стању у сустему одбране и војсци лажно извештавају. Иако је сваки претпостављени дужан да примењује прописане и потребне мере безедности за своје потчињене, успели су да створе наратив да њихове одговорности за погибије и повређивања нема и да су они који гину и повређују се криви јер се жале. Очигледно је да не знате и не разумете шта значи бити војник и шта је суштина тог заната. Која су одрицања тих људи и њихових породица да би били посвећени том послу. Нису ту пресудне паре већ љубав према Отаџбини, образ, част, савест, патриотизам и достојанство који ти којима сте окружени немају ни трунке.
Зато господине Председниче, пре него следећи пут овако нешто изјавите, имајте на уму да нама не смета киша и тешки услови рада који су нам у опису формацијских места, већ нестручност, незнање, бахатост и безобразлук претпостављених који су огрезли у криминал и злоупотребе искључиво зарад личних интереса и привилегија којих по сваку цену неће да се одрекну и који су у потпуности обесмислили и разорили систем командовања и субординације и војску у целини, а својим личним примером нама свима сваки дан показују да је нормално на најгрубљи начин кршити прописе и чинити штету држави и војсци и бескрупулозно газити по људима који су вам потчињени. Зарад илустрације слепе сервилности високих војних старешина и руководилаца рећи ћемо вам и ово. Приметили сте да смо вас на почетку овог писма ословили са господине Председниче, без онога врховни команданте. То је зато што је Правилом службе Војске Србије (тачка 29. став 2.), које доноси и потписује управо Председник Републике Србије, прописано да се Председник Републике Србије, ословљава и обраћа му се са господине Председниче. Овај мали пример најбоље илуструје количину полтронства на које су високе војне старешине и руководиоци спремни да се некоме доворе. Овај пут сте то ви, сутра неко други и будите сигурни да ће ти и такви сутра први да издају и вас и Србију, нас су одавно издали и продали ,,за мало ћара“.
Професионални припaдници Војске Србије
