ЈОШ ЈЕДНА ВУЛИНОВА (НЕ) БРИГА О ПРИПАДНИЦИМА ВОЈСКЕ
Да одлазећи министар одбране Александар Вулин само декларативно и холивудски брине о припадницима Војске Србије, а о стању у нашој војсци обмањује јавност, више него сликовито говори најновији пример.
Још у новембру 2019. године, Управа за обавезе одбране Министарства одбране, ради попуне упражњених радних места војних службеника, расписала је интерни конкурс за пријем у професионалну војну службу на неодређено време. Конкурсна комисија одавно је завршила са радом и предложила кандидате за пријем у професионалну војну службу, али како сазнајемо и дан данас, након 10 месеци све стоји, јер цео поступак „кочи“ један од државних секретара и сам министар Вулин.
Последњих недеља сви смо сведоци театралних и хвалисавих изјава за медије одлазећег министра Вулина о „никад бољем“ стању у српској војсци. Иако су избори одавно прошли он на очиглед свих нас и јавности, наставља своју политичку кампању и свакодневно злоупотребљава Војску Србије у личне промотивне и политичке сврхе. Да зло буде веће, то све ради у техничком мандату о трошку ресурса војске, у време пандемије вируса Ковид-19 и сезоне годишњих одмора. Као да му је циљ да се припадници војске којих је све мање и који су преуморни, доведу до тачке пуцања услед преоптерећености свакодневним непланским и бескорисним активностима, искључиво ради задовољена личних промотивних потреба Александра Вулина.
Чињеница је да руководство државе и Влада последњих година улажу напоре да се стање у Војсци Србије поправи, али на жалост то не даје потребне и очекиване резултате, искључиво кривицом лошег актуелног менаџмента Министарства одбране који својом небригом, нестручношћу и потпуним игнорисањем потреба запослених у систему одбране, војсци и држави свакодневно наноси несагледиву и ненадокнадиву штету.
У прилог овој констатацији говоре бројне чињенице као што је, незаконито и криминално ометање и спречавање запослених, од стране администрације министра Вулина, да своја права из радног односа унапреде и заштите кроз колективни уговор. Чињенице да припадници војске данас примају мању плату у еврима него пре десетак година. Да не примају накнаду за исхрану у току рада, регрес за годишњи одмор, превоз на рад и са рада у реалном износу како то налаже закон. Да партиципацију за лечење плаћају двоструко и троструко више од осталих грађана, да су им укинуте субвенције за решавање стамбеног питања путем кредита, да немају потребна средства заштите на раду, итд. итд.
Списак проблема припадника ВС је предугачак, а чињеница да одлазећи министар Вулин, социјалиста и левичар, у пракси познат по антисоцијалним и антилевичарским активностима као што је гушење синдикалних слобода и права, који се у свом мандату ниједном није састао са званичним и јединим репрезентативним представницима запослених, само је један од примера да се руковођење људима и сложеним државним институцијама као што је Министарство одбране, не може поверити и потчинити дилетантима који уз то немају апсолутно никакве професионалне ни персоналне квалитете и референце које би их квалификивале и препоручивале да тако важне функције могу успешно обављати на добробит професије коју представљају, а пре свега државе и народа којима служе.
