ПРИТВОР ЗА ВУЛИНА

ОТВОРЕНО ПИСМО ВИШЕМ ЈАВНОМ ТУЖИОЦУ У БЕОГРАДУ – Наташи Кривокапић

Поштована, у јавности сам био у прилици да видим одлуку Вишег јавног тужилаштва у Београду КТ бр. 154/19 од 05.02.2019. године, којим тужилаштво на чијем сте челу, предузима одређене доказне радње у правцу кривичног дела ‘’расна и друга дискриминација’’ из члана 387. важећег Кривичног законика. Доказне радње, предузели сте према лицу које је на јавном окупљању грађана, у Београду, дана 02.02.2019. године, носило реквизит ‘’импровизована вешала’’, чиме је како се наводи у вашем акту, учинило акт дискриминације, а тако и кривично дело. Шира јавност зна да је у овом кривичном предмету осумњиченима био одређен и притвор због наводног утицаја на сведоке и сл.

Руковођен ставом Вишег јавног тужилаштва у погледу тога шта се сматра дискриминацијом, у поступању министра одбране Александра Вулина и његових потчињених, према мени као председнику јединог репрезентативног Војног синдиката Србије и мом колеги Предрагу Јевтићу генералном секретару Војног синдиката Србије, препознао сам обележја кривичног дела „расна и друга дискриминација“ из члана 387. став 1. Кривичног законика. Како је дискриминација према нама двојици учињена искључиво због личног својства-чланства у синдикату, са надом да ћете као орган независтан од извршне власти поштовати законе, обавештавам Вас да је манеџмент министра Александра Вулина крајем 2018. године, извршио дискриминацију према председнику и генералном секретару Војног синдиката Србије, тако што их је на незаконит начин позвао на дисциплинску одговорност због јавног изношења ставова синдиката, при чему је председнику синдиката изречен отказ са рада.

У вези са изнетим предлажем да од мене и сведока непосредно и хитно прикупите потребна обавештења, покренете тужилачку истрагу и поступак за одређивање притвора свима који су у извршењу овог кривичног дела учествовали, а како не би наставили да се договарају о томе како да ометају правду, да наставе са радњама дискриминације и не понове исто кривично дело.

Одредбама члана 18. Закона о раду, забрањена је непосредна и посредна дискриминација запослених с обзиром на чланство у синдикатима или неко друго лично својство, а одредбама члана 21. истог закона забрањено узнемиравање запосленог, односно свако нежељено понашање узроковано неким од основа из члана 18. Закона о раду, које има за циљ или представља повреду достојанства запосленог, а које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, што се неспорно препознаје у понашању послодавца и њему потчињених позивањем на дисцилинску одговорност два званична представника јединог репрезентативног синдиката запослених у Војсци Србије и изрицањем отказа председнику тог синдиката.

Одредбама члана 13. став 2. важећег Закона о раду, прописано је да запослени, односно представник запослених, због активности у синдикату, не може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији положај у погледу услова рада, ако поступа у складу са законом и колективним уговором.

Одредбе члана 188. Закона о раду којима је извор од Србије као државе, ратификована конвенција МОР бр. 98 „о примени принципа права организовања и колективног преговарања„, јасно прописују да послодавац не може да стави у неповољан положај запосленог због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима. Менаџмент министра одбране Александра Вулина управо је то учинио када је потпуно неосновано и незаконито одлучио да председнику Војног синдиката Србије, изрекне отказ са рада, а генералног секретара тог синдиката позове на дисциплинску одговорност, за радње и поступке извршене ван војне службе у својству синдикалног представника.

Одредбом члана 67. став 1. Посебног колективног уговора за државне органе, прописано је, „Послодавац не може да откаже уговор о раду намештенику, односно откаже радни однос државном службенику, нити на други начин да стави у неповољан положај запосленог, а нарочито председника репрезентативног синдиката и члана штрајкачког одбора због његовог статуса или активности у својству представника запослених, чланства у синдикату или учешћа у синдикалним активностима“.

Предметно кривично дело поприма нарочито тежак облик јер га чине највиши представници извршне власти и државни органи и зато што се њиме на најгрубљи начин задире у ратификованим међународним конвенцијама и Уставом Србије гарантоване основне људске, грађанске и радничке слободе, а то су слобода мисли, говора, јавног окупљања и удруживања. Послодавац у конкретном случају, изрицањем отказа председнику јединог репрезентативног синдиката због заступања ставова тог синдиката, а сад и позивањем на одговорност генералног секретара Војног синдиката Србије, отворено врши притисак на једине званичне представнике запослених, и тако свесно и намерно крши законе и од закона снажнији правни акт, ратификовану конвенцију МОР бр. 98. која у члану 1. између осталог прописује, да радници треба да користе заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалну слободу, а нарочито уколико се ради о делима која би имала за циљ да се отпусти радник, или да му се свим осталим средствима нанесе штета ради тога што је он члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова.

Закони Србије нигде нису прописали да припадници Војске Србије, који имају право на синдикално организовање и деловање, не уживају заштиту предвиђену конвенцијама МОР и Законом о раду, нити им је та заштита према одредбама Устава Р. Србије и других закона ускраћена. На описан начин чини се акт забрањен и одредбама члана 1. став 2. параграф а) конвенције МОР бр. 98. јер се од стране послодавца који је представник извршне власти чини дело које има за циљ да припаднике Војске Србије застраши и подреди услову да се не учлањују у Војни синдикат Србије, или да престану да припадају овом синдикату. Оваквим својим поступањем, министар одбране- послодавац, починио је и повреде Устава Србије (чл. 1; 3; 18; 19; 20; 21; 22; 43; 46; 55, 143; 145) одредбе конвенција МОР број 87; 98. и 135. Одредбе Ревидиране Европске социјалне повеље о људским правима као и одредбе Закона о раду које се тичу синдикалног деловања и његове заштите, тим пре што је овим лицима одбио да пружи заштиту од дискриминације и злостављања на раду.

Како постоји основана сумња да је актуелни министар одбране Александар Вулин, са својим потчињенима, свестан свог дела и његове забрањености, чије је извршење хтео, извршио дискриминацију према председнику и генералном секретару Војног синдиката Србије, тако што је председнику Војног синдиката Србије изречен отказ са рада, а против генералног секретара покренут и води се дисциплински поступак, све због јавног заступања и изношења ставова синдиката и ван војске службе, неспорно је да је тиме учињено и кривично дело ‘’расна и друга дискриминација’’ из члана 387. став 1. Кривичног законика, па Вас овом приликом позивам да у вези са свим чињеницама из овог писма прикупите потребна обавештења, а потом одговорне процесуирате у складу са ѕаконом, укључујући и примену мере притвора, баш као што сте то учинили у случају лица које је на јавном окупљању грађана дана 02.02.2019. године, носило реквизит ‘’импровизована вешала’’,

О свему овде наведеном поседујем материјалне доказе и податке о сведоцима.

Новица Антић