ПРВИ И ЈЕДИНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС

Војни синдикат Србије је дана 04.06.2018.године упутио захтев народним посланицима, Одбору за одбрану и унутрашње послове Народне Скупштине и заштитнику грађана у коме захтева хитно успостављање законитости, отклањања последица нарушене оперативне способности у Војсци Србије и преиспитивања одговорности надлежних појединаца и органа у Министарству одбране и Војсци Србије, због нерешеног статуса начелника Генералштаба Војске Србије.

Имајући у виду чињеницу да је дана 22. маја 2018. године, генералу Љубиши Диковићу, по сили закона, престала служба у Војсци Србије, као и чињеницу да је формацијско место заменика начелника Генералштаба већ дуже време упражњено, те да је Председник Републике у медијима изјавио да Војном кабинету Председника Републике и њему није стигао никакав предлог за решавање статуса генерала Љубише Диковића и да није знао да он треба да иде у пензију, неспорно закључујемо да са даном 22.05.2018. године, Војска Србије нема начелника Генералштаба нити његовог заменика што је за јавност и нас припаднике Војске Србије у тренутној геополитичкој ситуацији више него забрињавајуће. Ово све због чињенице да у овом тренутку Војском Србије, стручно и штабно нико легално не командује.

Дана 28.05.2018. године реализоваће се уплата солидарних помоћи за чланове Војног синдиката Србије за месец АПРИЛ 2018.године.  Солидарне помоћи исплаћују се по захтеву члана у случајевима предвиђеним Правилником о фонду солидарности Војног синдиката Србије (рођење детета, смрт члана породице, смрти родитеља, у случају смрти члана и лома кости). Износ солидарне помоћи је 10.000 динара.

ХИТНО!!!

Господине министре, молимо Вас да хитно одговорите на следеће питање од јавног значаја, тачније од значаја за одбрану и безбедност Србије и њених грађана.

Ко је у овом тренутку начелник Генералштаба Војске Србије обзиром да је генералу Љубиши Диковићу, јуче по сили закона престала професионална војна служба, а заменик начелника Генералштаба већ дуже време није постављен?

Из овог чињеницног стања ми припадници Војске Србије закључујемо да Војском Србије, испред Генералштаба, нема ко да командује у стручном смислу, па је стога важно да јавност хитно обавестите ко у овом тренутку врши функцију начелника Генералштаба.

Одредбама члана 110 став 1. тачка 9 подтачка 6. Закона о Војсци Србије, прописано је да официру чина генерал, престаје служба у Војсци Србије, по сили закона када наврши 40 година пензијског стажа и 58 година живота. Имајући у виду ове одредбе закона као и чињеницу да је генерал Љубиша Диковић рођен 22. маја 1960. године, и да је јуче напунио 58 година живота када му по сили закона престаје служба у Војсци Србије, како би јавност била упозната, а и сви припадници Војске Србије. Посебно истичемо да је ово питање у интересу безбедности земље и потребно је да што хитније поступите по овом нашем захтеву и одговорите на постављено питање.

Ово питање Вам постављамо јавно, путем медија, јер на наше дописе не одговарате.

Десетар Срђан Ристић, Гинисов рекордер, награђен у априлу ове године као најбољи војник у Војсци Србије, напушта Војску Србије.

Ово је на жалост, пример свеопштег стања у Војсци Србије, на које дуго времена упозоравамо. Лош материјални статус, организациони недостаци, невредновање доказаних вредности припадника Војске Србије и низ негативних поступања од стране водећих људи у Генералштабу Војске Србије, имају за последицу да нас је у последње две године напустило три хиљаде наших колега.

Десетар Ристић је за сат времена урадио 2370 склекова и тако ушао у историју. У свакој војсци на свету, били би поносни на ту чињеницу и потрудили би се да такав човек добије адекватно решење за свој проблем, а у конкретном случају да постане подофицир и припадник „Кобри“. Ристићу је то и обећано пре годину и по дана. Никада није испуњено.

У целости преносимо захтев за престанак професионалне војне службе, једног колеге из Новог Сада.

Захтев за престанак ПВС, д о с т а в љ а . –

Захтевам од наведеног наслова да мој захтев проследи на надлежно решавање одговарајућем органу, а овај поступи у складу са Чланом 110. Став 1. Тачка 6. Закона о Војсци Србије и донесе наредбу о престанку ПВС у ВС.

О б р а з л о ж е њ е :

Извињавам се што нисам имао времена да пишем краћи захтев, јер вам пишем искрено и из срца последњи пут.

Након скоро пуних 18 година ефективног радног стажа у Војсци, не желим више да будем део система који од професионалних војника прави, безмало модерне и савремене робове, јер су принуђени да раде све физичке послове а најмање посао војника, за који су потписали уговоре, а за који су опет мизерно плаћени; система који од подофицира прави војнике на редовном одслужењу војног рока, који су приморани да ћуте и да се баве истим пословима који су до јуче радили наведени војници, па је уместо извођења обуке, подофицир задужен за правилно држање војничког ашовчића и окопавање круга касарне; система који у 21. веку дозвољава да му се војници и старешине смрзавају у објектима који немају грејање, у којима су подови толико трули да их у деловима више нема него што има, из којих рупа излази сва прашина која је пре 100 година уграђена у њих а са друге стране се све приказује као да је све у најбољем реду и сви су извештаји у „стању редовно“; система где је скоро немогуће напредовати и где људи носе чинове по 10 година а да нису кажњени; система где су редовна акта која долазе од претпостављених команди, апели за финансијску помоћ за лечења припадника Војске или чланова њихових породица; система који дозвољава да му се људи превозе у возилима старим и до 40 година уз стални ризик да се тај транспорт заврши фатално по њих; система где запослени нема право на топли оброк и регрес; система где се годишњи одмори планирају у складу са контролама које долазе у јединице; система где све треба да потекне од „чистих чизама“, па их најбитнији човек у јединици на смотри никада нема очишћене; система где се на смотру уместо пушака постројавају тримери за кошење траве; система који дозвољава да систем дежурства функционише без просторије за одмор дежурног, јер је од одмора дежурног битније да функционише магацин за резерву које узгред буди речено ускоро више неће ни бити јер по мојој скромној евиденцији редовног одслужења војног рока нема већ 9 година, а то је око 36 генерација војника.

Ко ће вам земљу бранити?

Просек старости јединица је из године у годину све већи, јер подмлатка нема или га има премало, али нисам ја тај који прима плату да се брине за то.

Ја сам војни позив изабрао из љубави у најтежем периоду по нашу земљу (23. Марта 1999. године), војну школу сам завршио успехом 4,80, часно сам обављао свој посао и волео га, ви сте ми то успели током последњих 5-6 година ускратити. Због свега овога се одлучујем на овакав корак. 
На службени разговор ме немојте звати јер када сам вас молио за исти, оглушили сте се и нисте ми указали ту част да ме примите, као и већину мојих колега.

Рећи ћу вам, без лажне скромности, да сте изгубили доброг војника, доброг војног полицајца, одличног снајперисту, врхунског стрелца, бившег репрезентативца Војске у вишебоју, инструктора специјалне физичке обуке, а моје колеге са којима сам делио све, човека који им је увек био ту за све.

Нека Бог чува све који ту остају, јер ви не умете или нећете.

Чланови јединог и првог репрезентативног синдиката Војног синдиката Србије, ових дана послали су низ притужби на недобровољно статитирање на снимању филма „Чарапе Краља Петра“, у понижавајућим и израбљујућим условима.

Навикли смо да злоупотреба ресурса војске, полтронство и снисисходљивост појединаца на важним дужностима у војном врху нема граница, али направљени корак да српски војник добије горе услове и третман од животиња у овом приватном продукцијском пројекту, опасан је преседан. Морални, људски, али и законски преседан.

Наиме, српски војници у овом пројекту за обећаних 1100 динара дневнице, које ће можда некад исплатити Министарство одране приморавају се да без воде, једући храну их конзерви на ледини, у нехуманим условима и по сунцу сатима статитрају у снимању кадрова, док обавезе у јединици и њиховим породицама трпе.

Истовремено изнајмљивање коња који такође статирају у овој продукцији кошта дневно 100 евра док се воловима плаћа како смо обавештени 33 евра! Не желимо да поверујемо да они који треба да брину о материјалном положају српских војника намерно девастирају људско достојанство припадника Војске Србије. Али је неспорно да оваквим понашањем потврђују ону чувену изјаву највећег војсковође у српској историји војводе Живојина Мишића да „српски во и српски војник треба да добију споменик на Теразијама“, када је говорио о односу надлежних према учесницима рата.

Тај однос природан је след свих мобинга, малтретирања под маскама и иживљавања које неспособни официри и огољени каријеристи годинама спроводе у Војсци Србије.


Са друге стране, овде се и на најбруталнији начин крше закони. Ко је наредио да се људство јачине две чете свакодневно са редовних задатака премештају у шаторе приватних филмских продукција, постоје ли одлуке да се из буџета исплате дневнице, ко је то одобрио, потписао? Постоји ли у плану рада Генералштаба позиција или конто под називом „статирање у филмовима“, да ли је и ово још једно у низу ненаменско трошење буџетских средстава?


Много је питања на која се мора одговорити.

Улога синдиката је да стиити запослене, то цемо и цинити. Предузецемо све да се санкционису одговорни за мобинг, трговину утицајем, незаконитог трошења буџетских средстава, против свих који ресурсе Војске Србије доживљавају као приватно предузеће и који су изгубили компас у свом поданичком и слепом удвориштву, ма на ком пољу се оно показивало.

СНАГА, ПОВЕРЕЊЕ, ПОШТОВАЊЕ
ВОЈНИ СИНДИКАТ СРБИЈЕ

СЛУЖИМО СРБИЈИ!

Војни синдикат Србије никада неће бити ничија политиканска прћија, нити ће ова државотворна, патриотска и уставобранитељска синдикална организација служити било чијим болесним и личним амбицијама.

Одбрана права својих чланова, угледа Војске Србије и државе Србије су свети и правични циљеви  којима верно и одано служимо.

Самим тим нико нема права да својата снагу, доследност, поштење и принципијелност Војног синдиката Србије, коју смо кроз своју саборност постигли. Нити ће било ко рушити углед, који смо мукотрпно градили вративши народу веру у Војску Србије, као институцији којој се највише верује. Тај углед лишен је лично-сопственичких интереса и дубоко је укорењен у заштити основних људских, моралних и радних права припадника Војске Србије, који су данас обесправљени, понижени и доведени на ивицу просјачког штапа.

Неки су се јуче заиграли у Републичком парламенту.

Претрага уговора



Линк ка иступници из синдиката


Пријатељи Војног синдиката Србије

http://www.policijskisindikatsrbije.org.rs/

http://www.sind-prav.org.rs/

http://www.sob.mk/