ПРВИ И ЈЕДИНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС

Након што је Војни синдикат Србије почетком новембра ове године обавестио јавност о начину на који Министарство одбране Републике Србије крши одредбе Закон о раду, а тиме и права лица која су на ВМА и другим војно здравственим установама ангажована на основу уговора о привременим и повременим пословима, те која без уговора - „на црно“ обављају послове од августа, без икакве накнаде за свој рад, Војни синдикат Србије обавештен је да је Министарство одбране Републике Србије са тим лицима коначно потписало Уговоре о привременим и повременим пословема који важе од 20. августа и обећало исплату заосталих накнада за ангажовање уз обећање да у будуће неће долазити до кашњења како у потписивању уговора тако и у исплати накнада. Наравно из уговора су изостале одредбе којима се уговара накнада за долазак на рад и изостанак са рада, па ова лица настављају да раде за накнаде које су испод минималне цене рада.

Војни синдикат Србије, задовољан је у делу у коме је Министарство одбране Републике Србије реаговало на саопштење Војног синдиката Србије и коначно закључило уговоре са ангажованим лицима, али свакако не можемо бити задовољни чињеницом да ово министарство и даље поступа мимо прописа и закона.
Јавност је као што је то постало уобичајено остала ускраћена за одговоре на питања зашто се на ВМА 576 упражњених радних места не попуни лицима која су у радном односу? Који је правни основ за закључивање овакве врсте уговора с обзиром да је са истим лицима у току 2018. године ово министарство закључило и по три уговора о привременим и повременим пословима, а јасно је прописано чланом 197. Закона о раду („Сл.гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука УС и 113/17) да је оваквом врстом уговора могуће ангажовање које не може трајати дуже од 120 радних дана у току године. Јавност је остала ускраћена и за одговор на питање по којим критеријумима и оценом којих квалитета се по уговору о привременим и повременим пословима ангажују лица на Војно медицинској академији и другим Војно здравственим установама.

Сасвим очекивано изостао је и тражени ванредни инспекцијски надзор као и свако друго објашњење од стране оних од којих су тражени одговори.
Војни синдикат Србије сматра да су овакве ствари недопустиве и да је потпуно несхватљива чињеница да Република Србија у ситуацијама у којима је она послодавац не поштује и гази сопствене законе. Овакво поступање осталим послодавцима шаље поруку да у Републици Србији поштовање права радника није обавеза већ ствар добре воље.

Војни синдикат Србије, као једини репрезентативни синдикат запослених у Министарству одбране и Војске Србије, наставиће да се у оквиру свих својих законских права бори за што бољи положај не само својих чланова већ свих запослених у Министарству одбране и Војсци Србије.