ПРВИ И ЈЕДИНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС

Дискриминација цивилних лица у Војсци Србије није ништа ново. Почев од „великог чишћења цивилних лица“ 2005.године, када су преко ноћи отказ добила бројна цивилна лица, њихов статус из дана у дан је све гори и гори. Додатно проблем је увећан значајним одливом официра, подофицира и професионалних војника, при чему је део послова упражњених места пао и на већ дискриминисана цивилна лица.

У чему се огледа та дискриминација?

Цивилна лица у Војсци Србије за разлику од других запосленика у цивилном сектору обављају и дежурства у униформи па чак и раде у теренским условима и обављају послове у копненој зони безбедности наоружани као и униформисана војна лица.

Без обзира што посао обављају под истим или сличним условима у случају не дај Боже болести цивилна лица немају исте услове лечења као и униформисана војна лица, наиме исти немају право на приоритетно лечење у војноздравственим установама. У случају боловања зарада им се исплаћује у износу од 65%, а не 95% како је то регулисано за униформисана војна лица.
Велика неправда према цивилим лицима у Војсци Србије учињена је и тиме што исти немају или пак теже остварују права по основу отежаних услова рада и бенефицираног радног стажа.

Велики број оних који читају ово запитаће се шта се постиже овим текстом. Одговор је прост упознавање јавности са проблемом. Услед неслуха надлежних у Министарству одбране и не одговорања на иницијативе и захтеве репрезентативног Војног синдиката Србије, притисак јавности је једини ефикасан начин борбе. Тим начином борбе издејствовано је продужење могућности рада професионалних војника са 40 на 53 године живота и могућност остваривања права на пензионисање, у закон су уграћене одредбе за топли оброк и регрес, исплаћене су у каквом таквом изосу новогодишње честитке за децу запослених у Војсци Србије, уведене су солидарне помоћи за рођење детета, спречено отпуштање 1600 професионалних војника старијих од 40 година и још много тога.

Због свега наведеног неопходно је да јавност сазна који проблеми социјално-економског и радно-правног карактера постоје у Војсци Србије и пробуди свест да се њиховим превазилажењем једино може омогућити јачање Војске Србије у целини.