ПРВИ И ЈЕДИНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС

Поред лица која су у Војномедицинској академији ВМА радни однос засновала на основу Уговора о раду, одређени број лица посао у овој  установи обавља на основу Уговора о привременим и повременим пословима. Ради се наиме о медицинским техничарима и болничарима. Овакве уговоре закључују на период од шест месеци, иако је чланом 197. Закона о раду („Сл.гласник РС", бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17 – одлука  УС и 113/17)  јасно и прецизно прописано да „Послодавац може за обављање послова који су по својој природу такви да не трају дуже од 120 радних дана у календарској години да закључи уговор о обављању привремених и повремених послова, те је извесно да су ови уговори незаконити, те да се одредбе закона о раду не поштују и не спроводе, што је апсурд.

По истеку рока од шест месеци, а до потписивања новог, ова лица настављају да обављају послове, али им се за обављени посао не плаћа, већ се тај рад третира као прековремени рад за који лица следују слободни сати, а за шта се поставља питање да ли ће заиста бити искоришћен? С обзиром да ангажовање на основу Уговора о привременим и повременим пословима, представља рад ван радног односа, за обављени рад не добијају зараду,  већ им се за ангажовање, исплаћује накнада на основу броја остварених часова рада, која је наравно само фиктивно  уговорена, док је у пракси другачије: одрађени часови рада се не исплаћују, па накнада за рад износи много мање од законом загарантоване минималне зараде. На исти начин врши се уплата доприноса, па се у пракси дешава да  лице које је радило  годину дана,  оствари девет месеци стажа осигурања. Ови људи немају право на накнаду трошкова превоза за долазак на рад и одлазак са рада, нити на било какве друге накнаде које припадају  запосленима, као ни право на коришћење боловања или годишњег одмора.

Напомињемо да су овим лицима уговори о раду истекли у августу 2018. године, да су и после истека уговора по дотадашњој пракси наставила да раде, те практично раде „на црно“ да овим лицима од тада није исплаћен ни динар накнаде за њихово ангажовање па је практично њихова егзистенција доведена у питање.

Иако је Војни синдикат Србије, још 26. јануара 2018. године, апеловао на министра одбране, да положај ових лица усагласи са законом, он то није учинио, већ супротно-наставља да пропагира „рад на црно“.

Позивамo надлежне  инспекцијске органе да провере наводе Војног синдиката Србије, те да се лично увере у наведено и спрече даље поступке Министарства одбране којим су људи третирају као робови.