ПРВИ И ЈЕДИНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС

Браћо и сестре,

Поводом најновије ситуације, а која је нама већ годину дана позната и коју смо разоткрили, препознали и најавили, обраћам Вам се као човек који једино то Вама дугује. Сем моралне, људске и професионалне обавезе према Вама и својој породици у којој сам трећа генерација војника, Бог је дао да никоме не дугујем ништа.

Ових пет година прошли смо кроз пакао оних чија је света обавеза да чувају војску, а не да је растурају и уништавају, који су се заклели да служе својој држави, а служе туђој.  Лешинари и паразити, који су дозволили да нам Војска иде у пробушеним чизмама, вози се у распаднутим возилима, да су њени припадници 250 дана ван куће, да смо грађани другог реда, да нам официри возе камионе по белом свету како би својим породицама обезбедили егзистенцију... Да свакога дана  из војске оде шесторо часних војника, старешина и цивилних лица.

Оних, браћо и сестре, којима је то задатак, да нас униште кроз специјални вид ратовања осмишљен од стране страних агентура.

Али, браћо и сестре, наша Света обавеза пред државом Србијом и обавеза пред Богом је да издржимо и да служимо заклетви коју смо дали. Паметно и мудро!

Да испунимо завет остављен и записан у бити овог народа, од јунака Косовског боја до војводе Живојина Мишића! Ми смо, браће и сестре, последња одступница између Нас и Њих, у уништеној и опљачканој нам Србији, где се слуша туђинова уназад неколико деценија. Где нам се деца трују свим содомијама са националних телевизија и у школским уџбеницима. Где се ненормално намеће као нормално, где дезертери постају министри одбране, а лопови и бесчасници се славе као хероји...

И зато је наша обавеза да издржимо!

Ноћима сам над писмима људи који објашњавају зашто одлазе по бестрагијама да возе камионе и раде као грађани другог реда, размишљао да ли сам икада огрешио душу према Вама, својим колегама из наше напаћене војске и  члановима Војног синдиката Србије, који су прогањани, шиканирани, премештани са радних места....

Да ли су синдикални говори на јавним протестима, борба у намери да се изборимо да наша војска и наши војници иду уздигнутог чела допринели нечијој муци, кажњавању и освети од стране оних са друге стране, о којима сам говорио без длаке на језику. Да ли је реч да се силници уразуме и покушај да престану да пљачкају и уништавају Војску Србије, изазвала сузу било чијег детета само зато што су му родитељи часни припадници Војске Србије и чланови синдиката, који данас има историјску улогу у развоју и заштити права и слобода српских војника. Кад кажем српских војника тад мислим на све оне који данас чине нашу војску.

И зато Вас молим!

У овој ситуацији само су Бог и мудрост на нашој страни. Уздржите се од било каквих реакција, мимо одлука Управног одбора Војног синдиката Србије.

О мом одузимању чина, време ће рећи своје, као и актери ове срамне и свесне противправне одлуке, који ће имати прилике да образложе тај чин достојан да уђе у историју српског бесчашћа.

Важно је да знате да Војни синдикат Србије тим кукавичким чином није ослабљен, напротив само је јачи и сложнији, у коме ја несметано настављам да обављам дужност председника!

Борбу за своју част, после одлуке дезертера и битанги да ме уклоне из Војске Србије, почињем заједно са хиљадама Вас који сте ми дали подршку последњих дана, пред судовима и међународним институцијама када будем добио то правно ништавно и безвредно парче папира!

На крају, поздрављам Вас војничким поздравом

Живела Србија!

Живела Војска Србије!