ПРВИ И ЈЕДИНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС

У последње време кад год се у јавности искаже брига Министарства одбране, као и Владе Републике Србије и Врховног команданта за проблеме запослених у систему одбране, животи запослених се само још више закомпликују.

Скоро смо били сведоци помпезне најаве обезбеђења 30.000 станова за запослене у сектору безбедности, били смо у прилици да на националној телевизији видимо доделу кључева станова (до душе не нових него ексхумираних са гробља можемо слободно рећи покрадених војних станова), као и најаве наставка решавања питања стамбеног збрињавања кроз стамбене кредите.

У стварности све то изгледа другачије, јер да се разумемо, станове војна лица не добијају, већ их купују, и то највећим делом својим средствима.

Све лепо, све дивно. Телевизија емитовала прилоге, новине се расписале. Тресла се гора, родио се миш. Запослени у Војсци Србије, верујући овим најавама ушли су у процес куповине станова по програму стамбеног кредитирања. Пронашли су некретнине. Дали су капаре. И онда је на сцену ступио дежурни кочничар – министар финансија господин Вујовић. С правом можемо констатовати да је исти преузео командовање Војском Србије, пошто смо у последње време сведоци да је он тај који доноси одлуке везане за сектор одбране, а не актуелни министар одбране.

Иако је Министарство одбране крајем јануара 2018.године покренуло процедуру за усвајање Програма дугорочног стамбеног кредитирања за професионална војна лица у Војсци Србије за 2018.годину и ако су све институције Владе Републике Србије дале позитивну оцену, Министар финансија није нашао са сходно да се изјасни, иако је законски рок од 10 дана увелико прошао.

Овом приликом позивамо господу министре, одбране и финансија, да почну да раде. Параде у медијима неће сачувати капаре које су запослени дали власницима некретнина за које су заинтересовани, а погово неће позитивно утицати на мотивацију запослених у систему одбране.

У случају да нисте у стању да обављате послове за које сте плаћени били би вам много захвални када би своја места уступили некоме коме је систем одбране изнад личних интереса и не представља само средство личне промоције.

Наравно да не очекујемо да ово дирне некога из власти, јер како сит гладном не верује, тако није реално очекивати ни да ће они који станове од преко 200.000 еура плаћају у готовини, моћи да разумеју неког ко доживотно отплаћује стан од 30.000 еура, као ни професионале војнике којима због немогућности заснивања сталног радног односа упорно не дозвољавају да стамбено питање уопште икада и реше.