ПРВИ И ЈЕДИНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС

Дана 17.01.2018.године у Нишу првостепени Војнодисциплински суд је донео пресуду против председника независног правног лица Војног синдиката Србије, Новице Антића, што је преседан у новијој историји у Европи. Председник Војног синдиката Србије осуђен је на враћање у претходни чин.

Овим је доказано да је процес у целости био осмишљен и наручен од стране структура из војног врха како би се застрашили чланови Војног синдиката Србије.

Овом приликом Војни синдикат Србије изјављује да ће поред редовног правног пута и подношења жалбе другостепеном Војнодисциплинском органу, у складу са законом правну заштиту затражити у одговарајућим кривичним поступцима и пред међународним институцијама које штите радничка, грађанска и људска права.

Ток данашњег суђења обесмислио је појам правде не само у Војсци Србије, већ и у Републици Србији. Како је познато Уставни суд је дао став и мишљење да Војнодисциплински суд није суд већ орган управе унутар Војске Србије. Имајући то у виду јасно је да се ради о неуставном и неоснованим процесу.

Припадницима Војске Србије добро је позната правда коју спроводи Војнодисциплински суд под командом генерала Диковића који је овај пут и оваквим поступањем нанео директну штету министру одбране и политици коју он последњих недеља води у односима са јединим репрезентативним синдикатом, а која је овим случајем поново кренула силазним путањом. Председавајући овим неуставним судим данас је пред јавности у више наврата грубо кршио права окривљеног и кршио процесна правила поступка не дозволивши одбрани да изнесе и завршну реч нити да се за њу припреми, што још једном доказује да је поступак политички осмишљен и да је поступајући судија морао да изврши наређење свог претпостављеног генерала Диковића. И овом приликом чак и јавност је могла посведочити о потпуном занемаривању доказа одбране и прихватања свих процесно неупотребљивих доказа војнодисциплинског тужиоца.

Укратко процес који је данас окончан у првостепеном поступку, може се укратко описани као правни преседан који ће се изучавати у уџбеницима из права као правна срамота и незнање оних који су га водили.