ПРВИ И ЈЕДИНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС

Министру одбране можемо опростити део грехова везаних за Војску Србије и управљање Министарством одбране уопште, јер ипак он је лице које не зна ништа о војсци, али високим официрима не можемо и не смемо опраштати.

Прва асоцијација на високе официре и генерале до скоро је била – ЧАСТ. На жалост тренутно ово је асоцијација на тек пар њих. Главне асоцијације на високе официре и генерале сада су полтронство и политиканство.

Да ово не би била празна прича, навешћемо и један пример који се десио дана 13.10.2017.године у Куршумлији.
Командант бригаде наређује постројавање свог запосленог људства у касарни у 15.00 часова ради ванредног информисања. Битно је поменути да је радно време запослених у војсци до 15.00 часова.

Предмет „информисања“ било је махање списком лица која су судским путем тражила право на солидарну помоћ за рођење детета, која их иначе следује Законом о Војсци и Посебним колективним уговором за државне органе.
Као прави патриота и заштитник буџета Републике Србије застрашивањем је покушао да одговори запослене од уставом гарантованог права да се користе правним системом у циљу решавања легитимних захтева. Овом приликом убеђивао је присутне да тражено право није остварио нико у војсци, прејудицирајући исход судских процеса који су у току, прозивао је појединце наређујући да се пред осталима изјасне о разлозима због којих су поднели тужбе, повезивао је имена лица која су тужила са резултатима физичке провере!!! Да би при крају инспиративног монолога нагласио да је ОН тај који има право да одлучује ко ће радити у војсци, а ко неће, јер је он лице које је потписник уговора о радном односу професионалним војницима.

На крају је напоменуо да се он и остале старешине војске брину о својим потчињенима и да су они ти који ће омогућити запосленима да остваре своја права.

Ово последње је у најмању руку жалосно. Закони постоје, али се не спроводе. Правила службе постоје, али се не спроводе. Правилници постоје, али се не спроводе. Питамо зашто?

Одговор је јасан. Високи официри и генерали, част изузецима, су полтрони којима је једино битна каријера и лична корист, шминкери који су у стању да фарбају средства враћена са отпада да би се додворили предпостављенима, они су ти који су дозволили да политичари успеју у свом циљу растурања Војске Србије тако што су отерали хиљаде обучених припадника Војске Србије из строја и дозволили да инфраструктура и средства постану неупотребљиви.

Волели би да видимо да било ко од високих официра стане пред свог предпостављеног подигнуте главе и учини оно што су слави преци радили, буде понос својих потчињених, а не срамота.