ПРВИ И ЈЕДИНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС

Синоћ око 21 часа десило се нешто скандалозно. Патрола војне полиције покушала је да на кућну адресу уручи позив Председнику Војног синдиката Србије за рочиште пред војнодисциплинским судом. Овом приликом као у акционим филмовима ротацијом су узбунили комплетан кошилук Председника Војног синдиката Србије као и породицу. Чему све ово? Шта је следеће? Можда хапшења и ликвидације?

Позив за војнодисциплински суд се уручује преко Војне поште или на адресу адвоката, а никако на кућну адресу и никако на овакав начин. Посебно је скандалозно заказивање рочишта и у термину када је најављено да ће се делегација Војног синдиката Србије налазити у посети Синдикату одбране и безбедности Републике Македоније.

Чему фрка? Војни синдикат  Србије проглашен је лажовом у већини медија дана 29.09.2017.године у јутарњим часовима,  не мало за тим, само пар часова касније ударна вест на свим медијима је повећање дневница запосленим у војсци и то одмах, па чак и ретроактивно. Одакле новац? Па како одакле? Увек је и постојао. Јавност се трује вестима о повећању плата од 10%, да би на сваку овакву вест фискални савет одговорио следећег дана да је то неодрживо и да повећање не може бити веће од 5%. Чему више ова залуђивања јавности?

Али како је све ово кренуло, бар за Војни синдикат Србије? Почело је са четири синдикална захтева.

Први захтев је био закључење колективног уговора. Ствар чиста. Војни синдикат Србије је репрезентативни синдикат и Закон о раду прописује закључење колективног уговора. Али Министарство одбране је рекло – НЕЋЕМО. Обзиром да је ово један од начина да се реши дискриминаторски став према цивилним лицима на служби у Војсци Србије и статус професионалних војника који су најбројније чланство Војног синдиката Србије, нисмо могли одустати од овог захтева.

Следећи захтев је био да се плате исплаћују у износу који је предвиђен законом који је донела управо ова власт. Тражено је да основица плате буде 75% просечне у Републици Србији, јер је тренутно 55%. Минимум који је предвиђен Законом о Војсци Србије износи 75%. Овде је све јасно.

Војни осигураници су у неповољнијем положају што се тиче здравствене заштите у односу на све грађане Републике Србије. Партиципације за лечење у војним здравственим установама често износе и више од плате запосленог у Војсци Србије, док су за све остале грађане оне симболичне. Тражено је да се изједначимо са свим осталим грађанима. Много ли је?

И коначно тражено је да се потпише фамозни просторно-технички споразум за рад синдиката којим би се дефинисала права и обавезе и синдиката и послодавца, као и обезбедили основи услови за рад синдиката. Чак ни ово није хир, већ обавеза предвиђена Законом о раду, који је гле чуда, донела управо ова власт.

Покушано је иницијативама. Ми пошаљемо иницијативу. Министарство одбране је одложи у фиоку и не одговори на исту у законском року, често не одговарајући никада.

Покушали смо тужбама. Судство супротно Уставу слуша власт и не поступа по тужбама.

Покушали смо кроз медије. У атмосфери медијског мрака нисмо отишли далеко.

Присилили су нас да изађемо на улицу. Изашли смо, предочили проблеме али и даље нас послодавац не констатује.

Народ није слеп. Видео је шта се дешава и подржао нас је. На једном од протеста било је чак 100.000 људи. Е ту се јавила обавеза. Обавеза према том народу који нас је подржао.

И ето како је све почело. Почело је тако зато што је власт сујетна, саможива и нема разумевања за проблеме народа.

 

Како сада да власт одржи илузије које пласира и избори се против неистомишљеника, једино демонстрацијом силе која се како видимо почиње спроводити.