ПРВИ И ЈЕДИНИ РЕПРЕЗЕНТАТИВНИ СИНДИКАТ ЗАПОСЛЕНИХ У МО И ВС

Војни синдикат Србије, обавештен је од Министарства одбране да је министар одбране Александар Вулин, покренуо иницијативу ка Министарству државне управе и локалне самоуправе и Министарству просвете, науке и технолошог развоја, како би се професионалним војним лицима омогућио упис деце у предшколске установе без обзира да ли су оба родитеља запослена или не.

С тим у вези, министар државне управе и локалне самоуправе упутио је препоруку градоначелницима и председницима општина да се максимално изађе у сусрет професионалним припадницима Војске Србије и деци из ових породица у наредном периоду омогући право да буду на време уписана у предшколске установе. Такође, Министарство просвете, науке и технолошког развоја разматра могућност измене или допуне одредби Правилника о ближим условима  за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу, како би приоритет приликом уписа деце професионалних војних лица био прецизније законски дефинисан.

Војни синдикат Србије, поздравља сваку, па и ову иницијативу којом се на било који начин излази у сусрет потребама припадника Војске. Међутим, ако се боље прочита саопштење Министарства одбране, јасно се закључује да се у конкретном случају ради само о инцијативи и препоруци ресорних министарстава, које нису обавезујуће ни за једну предшколску установу. Поред тога, у конкретном случају, министар одбране је покренуо иницијативу којом се у предшколским установама збрињавају само деца професионалних војних лица, а како ће бити збринута деца осталих професионалних припадника Војске Србије остаје недоумица.

 

Војни синдикат Србије, као једини репрезентативни синдикат запослених у Војсци Србије, позвао је 18. јула ове године, Владу Србије да приступи преговорима за закључење првог у историји, посебног колективног уговора за запослене у делатности одбране. Влада Србије има законско овлашћење да одлучи да овај ПКУ има проширено дејство и на друге државне органе тако да по њих буде обавезна примена појединих одредби тог колективног уговора. Управо у овоме видимо решење за бројне проблеме свих професионаланих припадника Војске Србије, не само војних лица како се то у овом случају дешава. Због непознавања војне терминологије, министар се нашао у ситуацији да дискриминише остале запослене у Војсци Србије који нису у статусу војних лица, а јесу професионални припадници војске. Дакле, уколико би припадници Војске Србије имали посебан колективни уговор са проширеним дејством, решавање њихових потреба било би обавезујуће, а не остављено на вољу појединих државних органа и органа локалне самоуправе у погледу тога да ли ће по некој датој препоруци поступити или не.

Све у свему, ствар је потпуно јасна, ако држава заиста има вољу да унапреди положај и поправи стандард припадника Војске Србије, она мора да уважи њихове потребе и да са њиховим изабраним представницима, окупљеним око јединог репрезентазивног синдиката, отпочне преговоре за закључење посебног колективног уговора за запослене у одбрани.  Без искреног и јасно усмереног социјалног дијалога између државе која је послодавац и званичног представника запослених у Војсци Србије, Војног синдиката Србије, свака прича на ту тему је демагогија и не доприноси бољитку за припаднике Војске Србије.